Пређи на садржај

љу́љати се

љу́љати се

љу́љати се (српски, lat. ljúljati se)

[уреди]

Глагол

[уреди]

љу́љати се, {{{вид}}} повр.

Именица

[уреди]

љу́љати се, {{{род}}}

Категорије: прен.


Облици:

  1. љу̑љам се, љуљати се [1]
  2. љуљати се [1]

Значења:

  1. Клатити се, њихати се. [1]
  2. Би ti ne si гу ран у жи вот ном, дру штве ном по ло жа ју. Орловат[1]

Примери:

  1. Ту̏ ве̑жу ве̏лике љу̀ља̄шке и ту̏ се љу̑љамо. Нови Сад [1]
  2. Па се ску̏пу, ту̑ ѝду се љу̑љу. [2] [3] Врачев Гај Госпођинци Ковиљ Ново Милошево Орловат [1]
  3. Та̀ко јѐчам се љу́љо. Дероње [1]


Изведене речи:

  1. љу́љање [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120.
  3. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 315.

Напомене

[уреди]