ја̑ко
ја̑ко
јако (српски, lat. jako)[уреди]
Прилог[уреди]
ја̑ко, прил.
Значења:
- Снажно, силно, жестоко; у великој мери, веома. [1]
Примери:
- И са̏д сам га ја̏ пики́рала у ма̏рт ме̏сец, ал је би́ло ја̑ко хла́дно, ни́сам мо̀гла да до̀чекам да се у̀греје до̏ле зѐмља. Велики Гај [1]
- Ко́нац је, ал је то̑ ја̑ко та̏нак. [2] Избиште Башаид Арадац [1]
- То̑лко ме је во̀ло̄, пла̏ко за̏ мном, ја̑ко, све̏ запе́во за̏ мном. Бачинци [1]
Изрази:
- ја́ка ле́ђа ("сигуран, утицајан, заштитник"). Вршац [1]
- б. ("имати заштиту утицајних људи"). Вршац [1]
- ˜ ко тресак ("веома снажан"). Јасеново [1]
- ирон ˜ ко влашка ракија ("слаб"). Јасеново [1]
- ˜ је ко да је од гво̑жђа ("тврд, несаломив"). Вршац [1]
- ˜ ко магарац [1]
- здра̏воја̑ко ("веома много, силно"; "Би̏о сам бо̏лестан здра̏во ја̑ко"). Равно Село [1]
- ˜ ко коњ Јасеново [1]
- ˜ ко гром Сенпетер [1]
- ко̑ја̏чи, та̑ј тла̏чи Ново Милошево [1]
- ја̑к ко ба̏бини зу̑би ("несигуран, слаб"). Сомбор Нови Сад Јасеново [1]
- Има̏тија́ка ле́ђа а. ("бити издржљив"). Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.