ја̏рац

ја̏рац

ја̏рац (српски, lat. jȁrac)[уреди]

Именица[уреди]

ја̏рац, м

Категорије: зоол.прен. погр.риб.


Облици:

  1. ја̑рца, јарац [1]
  2. јарац [1]

Значења:

  1. Човек са брадом као у јарца. Вршац[1]
  2. Зидарске ногаре. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Кад је би̏о ма̑ли, бо̏же, о̑н све̏ ко̀зе и ја̑рце во̀ди на па̏шу. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Јаша Томић Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Лаћарак Сусек Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Буковац Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Сивац Товаришево Госпођинци Ђурђево Бачка Паланка Футог Ново Милошево Итебеј Меленци Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Опово Вршац Избиште Јасеново Ловра Деска Батања [1]
  2. Ѝмају са́ме ко̀зе, а ја̑рца не́мају. Бачинци [1]# Јарац ми смо казли раније, јарац, држи јарца. То је крај мреже, везана, и ту је подуплан једек и доле има везан терет на том колцу и онда он, тај терет вуче надоле. [8] Босут [1]


Синоними:

  1. цап [1]
  2. риц [1]


Изрази:

  1. продатијарца, купити магарца ("направити непотребну промену, која не доноси бољитак, заменити једну бескорисну ствар другом"; "Продо јарца, купио магарца"). [1]
  2. Смрдети ко ˜ Јасеново [1]
  3. одера̏тија̑рца ("настрадати"). Вршац [1]
  4. Дера̏тија̑рца ("повраћати"). [1]
  5. правити одјарца магарца ("преувеличавати"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]