ја̀нчика

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ја̀нчика

ја̀нчика (српски, lat. jànčika)[уреди]

Именица[уреди]

ја̀нчика, м

Категорије: ков.


Облици:

  1. јанчика [1]

Значења:

  1. Алатка којом мајстор навлачи врућу шину на колски точак. [1]

Примери:

  1. О̀вај дру̏ги који ма̑јстор но̏си, ма̑јстор, који ра̑ди — о̏н се зо̀ве ја̀нчика. Са̀ њӣм се и̏сто на̀вла̄чи ши̏на, са̀мо ја̏ др̀жим чѐкић и њѐга. [2] Ковиљ Нештин Нерадин Инђија [1]
  2. Као да̀нас вулканизе́ри монтира́чи. О̀во су кова́чи монтира́чи. Ма̑јсторов се зо̀ве ја̀нчика, а помоћни́ков се зо̀ве ра̏фцигер. То̏ је за сте́зање ши̑на. Ириг [1]


Синоними:

  1. натегача [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]