ја̀мура

ја̀мура

ја̀мура (српски, lat. jàmura)[уреди]

Именица[уреди]

ја̀мура, ж

Категорије: ауг.пеј.


Облици:

  1. јама, јамура [1]
  2. јаму́ра Футог [2] [1]
  3. јамура [1]
  4. јаму́ра Футог [2] [1]

Значења:

  1. Развратна женска особа. [3][1]

Примери:

  1. То̑ је од ја̏мура о̀ва̄мо сѐлу. [4] [5] [6] [7] Елемир Ново Милошево Меленци Зрењанин Јаша Томић [1]
  2. У ти̑ ја̀мура на кра̏ј сѐла. Госпођинци [1]


Синоними:

  1. јамурача [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
  3. Драгомир Попноваков, Добри људи. Нови Сад, 2002, 191 стр, стр. 173.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 173.
  5. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 330.
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 148.

Напомене[уреди]