ђо̏н

ђо̏н

ђо̏н (српски, lat. đȍn)[уреди]

Именица[уреди]

ђо̏н, м

Облици:

  1. ђон, ђо̀на [1]

Значења:

  1. Део обуће којим се гази по земљи, потплата за ципеле. [1]

Примери:

  1. Све је ђо̀нове излѝзо̄ што је сва̏ко ве̏че ѝшо̄ ко̀д ње̄. Бачинци [1]
  2. А о̑н но̏си цѝпеле ка̀јзерице, два̑ ђо̀на, и јо̏ш шунѐклице, но̏ве. Војка [1]
  3. Ђонови или пенџета кроје се по „мустри” начињеној од картона, и то за сваку величину посебно. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Вршац Лаћарак Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Меленци Шурјан Бока Неузина Орловат Иланџа Избиште Ловра Деска Батања [1]


Синоними:

  1. пенџе [1]


Изрази:

  1. ("бити груб, бескрупулозан према некоме"). Ново Милошево Српски Крстур [1]
  2. Твр̑д ко ˜ ("веома тврд"; "Ја́ка дома̀ћица и ку̏варица, а шни̏цла твр́да ко ђо̏н"). Јаша Томић [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
  4. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 126, 130.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 319.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
  8. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44, 45.

Напомене[уреди]