ђи̏лкош

ђи̏лкош

ђи̏лкош (српски, lat. đȉlkoš)[уреди]

Облици:

  1. ђи̑лкош Бачинци Јасеново [1]

Значења:

  1. Обестан млад човек, кав гаџија, нерадник, обично снажнији и виши од својих вршњака. [1]

Примери:

  1. У̀шли о̀нӣ ђи̏лкоши у бѝртију и о̏ма су на̀правили ту̏чу. Лаћарак [1]
  2. Пра̑ви си ђи̏лкош, мо̏гао би ко̀њу ре̑п ишчу̀пати, а ти̑ сѐдиш и гле̏даш како се ја̑ му̏чим. Нови Сад [1]
  3. Та̀ку штѐту мо̀гли би на̀правити са̀мо сео̀ски ђи̏лкоши, а зна̑ се ко̀ји су. [2] [3] Ченеј Нови Кнежевац Меленци Орловат Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]