ђе́рам

ђе́рам

ђе́рам (српски, lat. đéram)[уреди]

Именица[уреди]

ђе́рам, м

Облици:

  1. ђе́рма, ђерам [1]

Значења:

  1. Водоравна дрвена греда са причвршћеном кофом на једном и тегом на другом крају, која се по систему полуге спушта у бунар; бунар са оваквом гредом. [1]

Примери:

  1. Нѐ да̄ј де̏ци да ѝдӯ на бу̀на̄р по̏ воду, тро̏шан је ђе́рам па да ко̏ не на̀стра̄да. Лаћарак [1]
  2. Има да с е воћке орежу, лоза опрска, башта пре копа, кукуруз окруни, претега на ђер му уравнотежи, напукли валови плехом поткрпе. [2] [3] [4] [5] [6] Стапар Јамена Ердевик Бачинци Нештин Сусек Свилош Черевић Вогањ Шуљам Хртковци Шатринци Чортановци Платичево Прхово Голубинци Обреж Угриновци Бољевци Бечмен Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сента Пачир Мол Сивац Дероње Товаришево Равно Село Деспотово Србобран Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Бачка Паланка Нови Сад Ковиљ Бегеч Руменка Ченеј Бачко Градиште Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Нови Бечеј Башаид Меленци Тараш Елемир Арадац Житиште Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Ботош Орловат Добрица Маргита Велико Средиште Вршац Уљма Сакуле Сефкерин Иланџа Алибунар Црепаја Јасеново Панчево Омољица Делиблато Ковин Врачев Гај Деска [1]
  3. Ако је по̀диго ђе́рам, о̏нда су ра̑дници зна̏ли да тре̏ба да пу̏штају ко̀ње и да тре̏ба да ѝду на ру́чак. Дрљан [1]# За снабдевање водом служили су обично плитко копани бунари на ђерам, којих је било у сваком дворишту и који су чинили саставни део куће. Кула [1]
  4. Док је у предњој авлији бунар на ручку, а гдегде и на пумпу, артешки, дотле је у задњој авлији бунар на ђерам, с воловима крај сека. Стапар [1]
  5. Саставни део куће био је бунар на ђерам. [7] Надаљ [1]# Би́ли су буна́ри на ђе́рам; ѝмо̄ сам ѝ ја̄ па сам за̏трпо. Бегеч Ердевик Нештин Лединци Буковац Чортановци Моровић Кукујевци Сремска Рача Вогањ Шуљам Врдник Хртковци Јарак Шатринци Платичево Прхово Стари Сланкамен Обреж Сурдук Мартонош Сомбор Стапар Пачир Дероње Сивац Товаришево Лалић Кула Ченеј Руменка Бајша Сента Србобран Бачко Градиште Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Српска Црња Радојево Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Јаша Томић Конак Ботош Добрица Сакуле Сефкерин Црепаја Панчево Омољица Долово Ковин Делиблато Кајтасово [1]# Ђе́рам је о̀ва ра̏шља и та̑ј сту̑б на̀ чем др̀жи. [5] Сот Моровић Сремска Рача Кукујевци Нештин Лаћарак Сурдук Руменка Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште Конак Ченеј Иванда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 23.
  5. 5,0 5,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 73.
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 51.

Напомене[уреди]