шљи̏ва

шљи̏ва

шљи̏ва (српски, lat. šljȉva)[уреди]

Именица[уреди]

шљи̏ва, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. шљива [1]

Значења:

  1. Воћка Prunus domestica. [1]
  2. Самоникла шљива. Ђурђево[1]
  3. Сорта шљиве која се суши. Ловра[1]

Примери:

  1. Кад не̑ма ри̏бе, о̏ндак пасу́ља и шљи̏ве. [2] [3] [4] Томашевац Сусек Свилош Сремска Митровица Черевић Бешка Стари Сланкамен Мартонош Ђурђево Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Арадац Велики Гај Фаркаждин Вршац Избиште Ловра [1]
  2. Шљи̏ве, кру̏шке, во̏ћке — то̏ су све̏ прода́вали. Сремска Каменица [1]
  3. Од шљи̑ва се пу̏но пѐкмеза ку̏вало. Нови Сад [1]
  4. Ту и̏мам четрдѐсет кома́ди шљи̑ва. Ђала [1]
  5. Бере, подбира сливе (шљиве). [5] Крашово [1]


Изрази:

  1. Модар ко ˜ Сенпетер [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  5. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 57.

Напомене[уреди]