шу́паљ

шу́паљ

шу́паљ (српски, lat. šúpalj)[уреди]

Облици:

  1. шупаљ, шу́пље, шу́пља [1]

Значења:

  1. Који није ничим испуњен, чија је унутрашњост празна. [2] Карловчић Ново Милошево[1]
  2. Незналица, глупак. Вршац[1]

Изрази:

  1. претакати изшупљег у празно [1]
  2. Ко је ˜ сам звечи ("глупост се не може сакрити"). [1]
  3. причати нешто бескорисно, неважно’ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 327.

Напомене[уреди]