шту̏ка
шту̏ка
шту̏ка (српски, lat. štȕka)[уреди]
Именица[уреди]
шту̏ка, ж
Категорије: зоол.
Облици:
Значења:
Примери:
- На пример, штука, она се већ у јануару, фебруару мреци и она долази, на гомилу се сакупља. [2] Стари Сланкамен [1]
- Шту̏ку кад у̀ватиш па у̀ блато ме̏теш, испѐчеш, бу̏де сла̏тка. [3] [4] [2] Ковиљ Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Бездан Мол Бачко Градиште Ђурђево Нови Сад Бачка Паланка Футог Гардиновци Падеј Елемир Перлез Чента [1]
- Највећа је грабљивица штука. Штука, она не мирује ни зими никада. [2] Србобран [1]
- Ја̑ во̀лијем шту̏ку, о̀на је кр̏та, кр̏та мо̏ж да се је̏де. Вилово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 307, 320.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).