Пређи на садржај

шту̀цер

шту̀цер

шту̀цер (српски, lat. štùcer)

[уреди]

Именица

[уреди]

шту̀цер, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. штуцер [1]

Значења:

  1. Коњ који непрестано штуца. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Батајница Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Госпођинци Товаришево Футог Итебеј Опово[1]
  2. Коњ који гризе јасле пошто се наједе. Нови Сад[1]
  3. Кицош, ирош, гиздавац; мангуп. Нови Сад[1]

Синоними:

  1. штуцавац [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=шту̀цер&oldid=222579”