И док једно по једно дете скакуће („шанта”, јер се каже да играју „шантавих школа”), дотле остала деца мотре да ли ће „џаџа” добро пасти где треба. [2][1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 92.
