чѝтуља

чѝтуља

чѝтуља (српски, lat. čìtulja)[уреди]

Значења:

  1. Мала породична књига у којој се налази попис, списак имена умрлих особа. Јамена[1]

Примери:

  1. Попа иде там па чита читуље. Елемир [1]
  2. Однеси читуљу у цркву, нека поп очита помен. Бегеч [1]
  3. Кад не̏ко у̏мре у фа̀мӣлију, се убѐлежи у чѝтуљу и о̏ндак се но̏си у цр̑кву да се спо̀мињу но̀ тај да̑н. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Ловра Иванда [1]
  4. Ја̑ и̏дем у̀ цркву, у̀па̄лим све́ћу, да̑м чѝтуљу да се спо̀ме̄ну мр̑тви. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]