чѝнија

чѝнија

чѝнија (српски, lat. čìnija)[уреди]

Значења:

  1. Посуда за сервирање скуваног чорбастог јела, обично супе. [1]

Примери:

  1. Ви̏дли су пу̏ну чѝнију рѐза̄наца ди се пу̏ши. [2] Инђија [1]
  2. Се̏ћа̄м се да смо ѝмали зѐмљану чѝнију, па са све̑ у̏шке. [3] [4] Србобран Јамена Сремска Рача Вашица Бачинци Мартинци Ердевик Нештин Сусек Свилош Черевић Лаћарак Сремска Митровица Лединци Буковац Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Стари Бановци Врдник Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Бољевци Сента Пачир Стапар Сивац Бајша Дрљан Кула Бечеј Лалић Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Деспотово Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Госпођинци Ђурђево Каћ Гардиновци Мокрин Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Ботош Конак Перлез Орловат Добрица Иланџа Сакуле Сефкерин Црепаја Алибунар Велико Средиште Панчево Делиблато Кајтасово Омољица Ковин [1]
  3. Ми̏ смо у̏суле у̏ две, у̏ три ве̏ће чѝније. Сомбор [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 399.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.

Напомене[уреди]