чу̏до

чу̏до

чу̏до (српски, lat. čȕdo)[уреди]

Именица[уреди]

чу̏до, с

Категорије: прен.


Облици:

  1. чудо [1]

Значења:

  1. Чудна, необична појава. Сремска Митровица[1]
  2. Велики подвиг, подухват који изненаћује величином. Сремска Митровица[1]
  3. Неред. [1]
  4. Сорта грашка. [2] Мошорин[1]
  5. Торта који је сачињена од мало састојака. [1]

Примери:

  1. Навек се нешто радило око земље, није било ко саде алуга и чуда. Ченеј [1]
  2. До̑ђу у̀ кућу, па чу̏до ства́рају. Бачинци [1]
  3. [...] али је приређиван и колач назван „јефтин колач" и „чудо торта" са водом и сличне посластице преко којих су постизане уштеде (шпарунг) намирница у домаћинству. [3] [1]


Изрази:

  1. Свако ˜ за три дана ("ни на какав догађај људи дуго не обраћају пажњу"). Сомбор [1]
  2. чудо, чудо, баш не смеш ("ругање детету које нешто не сме да уради"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 68.

Напомене[уреди]