чу́чити

чу́чити

чу́чити (српски, lat. čúčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

чу́чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им, чучити [1]

Синоними:

  1. чучати [2] Ново Милошево Српска Црња [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 254.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=чу́чити&oldid=243776”