чова

чова

чова (српски, lat. čova)[уреди]

Именица[уреди]

чова, м

Облици:

  1. чо́ва Ловра [1]

Значења:

  1. Омут сламе на штапу који је забоден у земљу. [1]
  2. Везани врх купе у коју се слаже кукурузовина. [1]

Примери:

  1. Задени за штап чову и насред њиве вилама укуцај да не пролазе прико стрњике возом. [2] Силбаш Товаришево Обровац Бачка Паланка Нови Кнежевац Батања [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=чова&oldid=225679”