чикмеже

чикмеже

чикмеже (српски, lat. čikmeže)[уреди]

Именица[уреди]

чикмеже, с

Облици:

  1. -ета [1]
  2. чикмѐже [1]
  3. чикмѐже, чикме́же Уљма [2] [1]
  4. чикмѐже [3] [1]

Значења:

  1. Покретни преградак, фиока у било ком делу намештаја. [1]
  2. Фиока у столу (обично кухињском, радном и сл.). [1]
  3. Забачено земљиште које нема излаз на другу страну. [1]

Примери:

  1. Шта ти све немаш у то чикмеже. [4] [1]
  2. О̑н са̏крије па̏ре у чикмѐже та̀ко̄ да ни̏ко нѐ може да на̑ђе. [5] [6] Бачинци Черевић Пачир Бечеј Турија Равно Село Змајево Чуруг Госпођинци Жабаљ Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Тараш Орловат Перлез [1]
  3. О̑н са̏крије па̏ре у чекме́же, та̀ко да ни̏ко нѐ може да на̑ђе. Лаћарак [1]
  4. Ако не̑маш у сто̀лу чикмѐже да ме̏теш хле̏б, о̏нда хле̏б замо̀та̄ш и ту̑ ста̏виш. [2] [7] Деспотово Сремска Рача Сот Нештин Сурдук Вогањ Хртковци Голубинци Обреж Суботица Мартонош Сента Пачир Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Лалић Србобран Бачко Градиште Дероње Товаришево Бегеч Руменка Ченеј Госпођинци Каћ Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Житиште Итебеј Јаша Томић Арадац Ботош Конак Перлез Сакуле Добрица Сефкерин Ченеј [1]
  5. При женидби се девојка увек распитивала да ли момак бербер осим заната има и своју кућу, па и још нешто земље, јер су се наше девојке нерадо удавале за момке који би их хранили само из „чекмежета". Кикинда [1]
  6. Ладла у столу, али првенствено ладла у тезги дућана, звала се чекмеже. У чекмежету [су] стајали новци од пазара. [8] [1]
  7. Ви̏ди да̀наске кад се вр̑неш у ста̑ру ку̏ћу да ни́сам ма́нула ту̑ а̀ртију у чикмѐже, та̏мо до́ле у шифо̀ње̄р. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  8. А са стра́не би́ло не̏ко чикмѐже. Ту̑ су би́ле ма̀рамице, тако ма̏ње ства̑ри. [2] Башаид [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  4. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 192.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 164.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 59.

Напомене[уреди]