чешати

чешати

чешати (српски, lat. češati)[уреди]

Глагол[уреди]

чешати, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Гребати, трљати кожу да се смањи, олакша осећај свраба, сврбежа. [1]
  2. Чистити четком, чешагијом, тимарити. [1]
  3. Гребати се по кожи да се смањи, олакша осећај свраба, сврбежа. [1]
  4. Додиривати се, дотицати се, очешавати се (о гранама, ногавицама и сл.). [1]
  5. Гребање, трљање коже да се смањи, олакша осећај свраба, сврбежа. [1]
  6. Чишћење четком, чешагијом, тимарење. [1]
  7. Начин хватања рибе забадањем штапаца у воду да би се риба о њих чешала. [1]

Примери:

  1. То̑ сам ра́нио, по̀јио, че̏шо, чи̏стио шта̏лу — то̑ је про́писно. [2] [3] Јаша Томић Буковац [1]
  2. О̑н ра̏но у̀стане па че̏ше ко̀ње, и ра̑ни, и по̀ји. Товаришево [1]
  3. Мо̏ј му̑ж у̏век че̏ша ко́ње. Вршац [1]
  4. Че̏шу се о̀ то др̏во, не̏што и[х] је̏де, ба̏ре су то̑, то̑ о̀на сѝтна пѝјавица о̏ће у̀ шкрге да у̑ђе, не̏ки ба̏мбрци, то̑ пи̏је кр̑в, и о̀ни се ту̑ че̏шу. [4] Ковиљ [1]
  5. И̏ма оплѐтен ко̏ша̄р па га са̏крије у гло̀гове, а ту̑ се ри̏ба кр́тожи, че̏ше се, на̀падају је ти̑ пара̀зити и ту̑ се кр́тожи око то̏г ди̏ је о̑н у̀дарио. [1]
  6. Нога̏вице, гра̑не се че̏шаду. Вршац [1]
  7. Ако га че̏шем чеша̀гијом, то̑ је чѐша̄ње. Товаришево [1]
  8. Че̏ша̄ње је по́себна вр́ста ва̏тања ри̏бе. [4] Ковиљ [1]


Изрази:

  1. туђа рука свраб нечеша ("туђинац никада не може пружити пажњу, наклоност као рођени"). [1]
  2. чешати се ди те не сврби ("лоше проћи, трпети последице"; "Паз да се не чешаш ди те не сврби"). Јасеново [1]
  3. ˜ језик с неким ("расправљати се, објашњавати се, препирати се с неким"). [1]
  4. чешати се по глави ("лоше проћи, бринути"). Ново Милошево [1]
  5. Ко̀га свр́би не̏ксе че̏ша ("ко је то учинио нека и одговара за то"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  4. 4,0 4,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]