че́чити

че́чити

че́чити (српски, lat. čéčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

че́чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им, чечити [1]

Примери:

  1. Даћу ти и половину што ја добијем, само ми немој чечити. Бегеч Сомбор Мокрин Ново Милошево [1]
  2. Че́чала је до̏ јутра до̀[к] год ни́је сти̏го из бѝртије. Нови Сад [1]


Синоними:

  1. дреждати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]