ча̑ђ

ча̑ђ

ча̑ђ (српски, lat. čȃđ)[уреди]

Именица[уреди]

ча̑ђ, ж м

Значења:

  1. Црни слој који се нахвата по унутрашњим странама пећи, димњака или по другим површинама изложеним диму. [1]

Примери:

  1. И та̑ј се о̀џак ни̏кад нѐ чисти, ја̑ ра̑дим о́вде у о̀вој ку̏ћи три́десет пе̑т го̏дӣна, о̑н се нѐ чисти, ча̑ђи не̑ма. [2] [3] Ковиљ Сремска Митровица Змајево Госпођинци Бегеч Ново Милошево Житиште Избиште [1]
  2. На̀маже с ма̑шћом и ш ча̑ђом. [4] [5] Итебеј Сенпетер Ново Милошево Међа Фаркаждин [1]


Синоними:

  1. гар, гаравина [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 311.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 80, 347.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 60.

Напомене[уреди]