ча̀нчић

ча̀нчић

ча̀нчић (српски, lat. čànčić)[уреди]

Именица[уреди]

ча̀нчић, м

Категорије: дем.


Облици:

  1. чанак, чанчић [1]

Примери:

  1. Код на̏ши је и̏сто би́ло то̑, али зѐмљане о̀ве, ве̏лике зѐмљане не̏ке ча̀нчиће. Ни́је то̑ ча̀нчић, то̑ мож се̏сти чо̀век у̀ то̄. [2] Мол Мартонош Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Житиште [1]
  2. По̏но сам ја̑ све̏ мо̀је хе̏бге; ту̑ у ке̏су ми је че̏ткица, са̀пӯн, ча̀мчић, пешкѝрић, све̏ ми донѐси с ке̏сом. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. Ви̏диш како је брезо̀бразан; из ина́та ми гу̏рно ча̀нчић и ми про̏со во̏ду на бло̏к. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]