црквѐња̄к
црквѐња̄к
црквѐња̄к (српски, lat. crkvènjāk)[уреди]
Именица[уреди]
црквѐња̄к, м
Облици:
Примери:
- По̏п је ви̏део [мене] и по̏шље црквења́ка, то̏ је чо̀ек који је слу́жио цр̑кви, да ме зо̀ве у о̀лта̄р. Војка [1]
- По̏п ђа́ку, а ђа̑к црквења́ку, та́ко и ви̑, јѐда̄н на дру̏гог гу̑ра по̀со, а ни̏ко да у̀ра̄ди шта ѝма̄. Бачинци [1]
- Кад старѐшина ѝзумре у̀ кући, о̏нда се ја̑ви црквења́ку да га о̀гла̄си. [2] [3] [4] Башаид Лаћарак Сремска Митровица Черевић Врдник Суботица Сомбор Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Меленци Орловат Деска Иванда [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 400.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 320.