цреп

цреп

цреп (српски, lat. crep)[уреди]

Именица[уреди]

цреп, м

Значења:

  1. Врста ситног црепа. [1]
  2. Кућа начињена од цигле. [2] Чортановци[1]
  3. Плитка округла земљана посуда из које пију пилићи, пачићи, гушчићи и сл. [1]
  4. Земљани лонац за гајење цвећа. [1]
  5. Разбијени делић, комадић нечега, крхотина. Сремска Митровица[1]
  6. Црепови. [3] Мокрин Итебеј[1]
  7. Саксије. Мол[1]

Примери:

  1. Тр̀ска [се доносила] из ри́та. Ѝду насе́ку тр̀ске, о̏нда ни́је би́ло цре̑па та̀ко, јо̏ш би̏о ску̑п, не̏ ко са̏д. [2] [4] [5] [6] [7] [3] [8] [9] Вилово Јамена Вашица Сот Нештин Свилош Сремска Митровица Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Платичево Сремска Каменица Буковац Шатринци Обреж Прхово Шимановци Угриновци Бечмен Бољевци Сурдук Суботица Мартонош Пачир Сомбор Србобран Лалић Турија Бачко Градиште Дероње Деспотово Чуруг Бођани Равно Село Змајево Госпођинци Товаришево Жабаљ Каћ Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Зрењанин Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Конак Ботош Велики Гај Томашевац Орловат Добрица Маргита Перлез Фаркаждин Чента Вршац Алибунар Црепаја Избиште Врачев Гај Делиблато Банатска Паланка Омољица Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  2. Цре̑п ра̀није је би̏о бѝберо̄в. Бачинци [1]
  3. Ме̏ћеш гре̑де пре̑ко и о̏нда у те̑ гре̑де на̀праве се ро̏гови и кра̀јеви се у̀жље̄бе у те̑ гре̑де и о̏нда ле̏тве по ти̑м рого́вима и цре̑п и го̀тово. Ченеј [1]
  4. Цре̑п ра̀није је би̏о бѝберо̄в. Бачинци [1]
  5. Цре̑п за пи̏лиће, што пи̏лићи пи̏ју во̀де. Нѐ мож у́ћи да се по̀кваси, већ са̀мо ма̏ло гла̑ву да мож пи̏ти. [2] Лалић [1]
  6. За пачиће и гушчиће праве се округли црепови за напајање, затворени одозго, са рупама по страни, како се не би прали у њему. Ново Милошево [1]
  7. На ова̀ку топло̀ту сте ма́нули пра́зан цре̑п, а кад вам по̀црка живѝна, ће јо̏пет Жи́ва да би̏де кри̑в. Та̀ко нам и тре̏ба кад смо те̏ли сна̀ву из гра̑да. [2] [5] [8] Бока Бачинци Сот Нештин Вогањ Хртковци Суботица Мартонош Пачир Бајша Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Бачка Паланка Бегеч Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Радојево Српска Црња Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Шурјан Неузина Ботош Црепаја Ловра Ченеј Иванда [1]
  8. И̏мам још два̑-три̑ цре̑па да про̀ме̄ним зе̏мљу и ћу да и ма̑нем ма́лко на̏поље док не зала́ди здра̏во. Шурјан [1]
  9. Се разбио цреп од разетле. [5] [8] Ченеј Бачинци Сремска Митровица Суботица Сомбор Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Итебеј Меленци Јаша Томић Бока Неузина Орловат Ловра Деска Иванда [1]


Изведене речи:

  1. црѐпо̄ће [1]


Синоними:

  1. кисла [1]
  2. гортншир [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 52, 74. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119, 122, 164.
  5. 5,0 5,1 5,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 48.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 156, 162.
  8. 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.

Напомене[уреди]