це̏о

це̏о

це̏о (српски, lat. cȅo)[уреди]

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. це́ло, цео, це́ла [1]

Значења:

  1. Дужинска мера за земљу (500 хвати). [1]
  2. Читав, неповређен. [1]
  3. Неоспоран, непобитан, прави. [1]

Примери:

  1. А ја̏ са̀мо це̑ли да̑н ку̏пим ду̀дове у ра̀кију. Бегеч [1]
  2. До подне мрзи себе, од подне цели свет. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Сенпетер Сомбор Мол Сивац Турија Равно Село Госпођинци Ченеј Српски Крстур Падеј Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Бока Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Крашово [1]
  3. Овај дре́чи: и о̑н о̏ће кроз це̏о Зрѐњан да се во̑за за две̑ ба̑нке, о̏ће и о̑н да се во̑за као Ду̏шко. [2] Зрењанин [1]
  4. Пра̏вио сва̏тове па одужи́во це́ли ве̑к. [5] Нови Бечеј [1]
  5. Да̀нас бе̏ремо куку̀руз це́ли да̑н. [2] Јаша Томић [1]
  6. Це̑л да̑н мо̑ра да се чи̏сти. Фаркаждин [1]
  7. Це̑л да̑н је прико̀па̄ва. [5] Башаид [1]
  8. Пе̑ћ у̀зидану има́мо што на̀ложим једа̀ред, па је то̏пло и це̏л да̏н и це́лу но̑ћ. [5] Калаз [1]
  9. Дуж цела овако у шуму. [4] Мокрин Тител [1]
  10. Вратио се цео из рата. Сомбор [1]
  11. То је цела истина. Сомбор [1]


Синоними:

  1. целокупан [1]


Изрази:

  1. ко да самцелом свету очи вадила ("бити веома несрећан"). Ново Милошево [1]
  2. ко да јецео свет пао на њега ("бити у тешкој ситуацији, под притиском многобројних брига, проблема"). Ново Милошево [1]
  3. Цео боговетни дан ("од јутра до мрака"). Јасеново [1]
  4. ко̏ ћеце́лом све̑ту кола́ча наме́сити ("не може се свима угодити"). Вршац [1]
  5. До подне мрзи себе, од поднецели свет ("бити често мрзовољан"). Сенпетер [1]
  6. преко ње је прешлацела регимента ("била је у љубавном односу са много мушкараца"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128, 160, 162. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 14, 17, 32.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 274. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 150, 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ Миља Н. Радан, Чербул или мошуље (мошули) — карашевски покладни обичај. Рад, 41—42, 1999/2000, 85—91, стр. 86, 87.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=це̏о&oldid=227522”