фијукати

фијукати

фијукати (српски, lat. fijukati)[уреди]

Глагол[уреди]

фијукати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. -у̑че [1]
  2. вију̑кне [1]

Значења:

  1. Производити фијук (о ветру, бичу и сл.). Вршац[1]
  2. Произвести фијук. [1]
  3. Рђаво, лоше проћи, претрпети губитке, већу штету. [1]

Примери:

  1. Не̏што је та́ко и̏зненада вију́кнуло да сам се сва̏ препа̏ла. Вршац [1]
  2. До̀бро и та̏мо ни́је ми би́ло свејѐдно, бо̏љ[е] да сам би̏о ко̀д куће... та̏мо сам мо̏го фију́кнути ко ни̏шта. Вилово [1]


Изведене речи:

  1. фију́кање [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]