фашина
фашина
фашина (српски, lat. fašina)[уреди]
Именица[уреди]
фашина, ж
Облици:
- то̏, фашине, у̏век, во̏ћа, гра̑ње, сно̏п, ле̏бац, ва̏шӣна, кад, и, би́ло, по, од, си̏тно, не̏ко, др̀ве̄ће, да, ко, ма̏ма, јѐдан, је [1]
- фа̀шина, фа̏шина [1]
- то̏, фашине, у̏век, во̏ћа, гра̑ње, сно̏п, ле̏бац, ва̏шӣна, кад, и, би́ло, по, од, си̏тно, не̏ко, др̀ве̄ће, да, ко, ма̏ма, јѐдан, је [1]
- фа̀шина, фа̏шина [1]
Значења:
- Сноп, свежањ грања, прућа (обично за ложење, али и за учвршћивање насипа, обале, бедема). Черевић Бегеч Јасеново Црвена Црква[1]
Примери:
- Правимо фашине да не дође вода у башће. [2] [3] Ченеј Нештин Сусек Свилош Крушедол Каћ Футог Нови Кнежевац Ново Милошево Тараш Деска Иванда [1]
- О̏ндак ту̑ ложи́мо о̀гризине, фа̀шине, сла̏му. Арадац [1]
- Би́ло пру̑ћа, фа̀шине, што ми̑ ка̑жемо. Обреж [1]
- Де́кунци би́ли све оплетѐни от фа̏шина да се та̑ј пе́сак н[е] о̀бра̄ња. [4] Итебеј [1]
- Пећ сам ложио фашином и огризином. Сомбор [1]
- зва́ли су ва̀шине. Нови Сад [1]
- У̀дари се ко̑ље да др̀жи ва̀шину на у́лазу. О̏нда о̀ни [рибари] о̏ду да̏ље и пра̏те, за̀творе на и́злазу, ме̏ту ва̀шине и не таба̀нају уо̏пште, са̀мо пу̏сте да во̀да тѐче, о̏нда ша̀ран ѝде ре̑пом на̀пре̄д, не̏ гла́вом. [5] Ковиљ Ђурђево Каћ [1]
- Де̏да на во̀лови, па нато̀вари по де̏сет ва̏шӣна, а то̑ су вѐлике ва̀шине. Бегеч [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 495.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).