учења̑к

учења̑к

учења̑к (српски, lat. učenjȃk)[уреди]

Именица[уреди]

учења̑к, м

Облици:

  1. учењак, -а́ка [1]

Значења:

  1. Учена, образована особа. [1]

Примери:

  1. То̑ су шко́лци, ко̏ је учења̑к и ко̏ је ма̑јстор, а па̏ори — они и̏маду њи̑но дру̏го. Избиште Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]