Пређи на садржај

упустити

упустити

упустити (српски, lat. upustiti)

[уреди]

Глагол

[уреди]

упустити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. у̀пустим [1]

Значења:

  1. Не бити присутан док се нешто дешава, пропустити нешто. [1]

Примери:

  1. А би́ло [ј]е и да смо упу̀стили на̏ ноге. Итебеј [1]
  2. Са̏м сам ви̏дио по̀ њему да се са̏в, малтене да га упу̀стио, то̏лко се би̏о забезе́кно. Лаћарак [1]
  3. Та̀ка̄ је ше̏пава, све̏ мо̑ра да у̀пусти. [2] [3] Јаша Томић Сомбор Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Он је упуштио то што је пало. Јасеново [1]
  5. Ѝде да чу̏је да не̏што не у̀пусти. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. испустити [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 514.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 192.

Напомене

[уреди]