уми́рити

уми́рити

уми́рити (српски, lat. umíriti)[уреди]

Глагол[уреди]

уми́рити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. у̀мӣрим [1]

Примери:

  1. То̏га јѐдног нѝје се мо̀гло уми́рити ко̀ња. Госпођинци [1]
  2. То̑ сам слу̏шо, о̏ндак су до̀шли Ру̏си па су уми́рили то̑. [2] [3] Меленци Шајкаш Тараш [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Синоними:

  1. смирити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 143, 218.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144.

Напомене[уреди]