ука́љати

ука́љати

ука́љати (српски, lat. ukáljati)[уреди]

Глагол[уреди]

ука́љати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. укаљати, у̀ка̄љам се [1]

Значења:

  1. Упрљати блатом. [1]
  2. Упрљати се блатом. [1]
  3. Нанети коме срамоту, обрукати некога. [1]

Примери:

  1. Скро̑з се ука́љо, ни́смо мо̀гли да га о̀пере̄мо. Деска Сремска Митровица Суботица Каћ Ново Милошево [1]
  2. Ди̏ си би̏о ако бо̏га зна̑ш, та̀ки у̀ка̄љан, ко да не̑маш ла̀вор ни сапу́на. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. Што̏ да мѐни мо̀је ро̀ђено де́те су̏тра у̀ка̄ља ча̑с[т] о̀ве ку̏ће, па да ја̑ по̏сле би̏дем кри̑в и пред Бо̏гом и пред љу́дима. Јаша Томић Сремска Митровица Суботица Шурјан Бока Неузина Орловат [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. у̀ка̄љан [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]