узбу́нити

узбу́нити

узбу́нити (српски, lat. uzbúniti)[уреди]

Глагол[уреди]

узбу́нити, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

узбу́нити, {{{род}}}

Облици:

  1. узбунити, у̀збӯним [1]

Значења:

  1. Изазвати узбуђење, узнемиреност код некога, покренути га из стања мировања. [1]
  2. Огласити, објавити звучним сигналима јавну опасност. Ново Милошево[1]
  3. Стање панике, узнемирености услед ванредне ситуације. [1]

Примери:

  1. Узбу́нићеш још и кра̏ву. Калаз [1]
  2. „Бежа̀нија", то̑ је јѐдно узбуње́ње, по̏буна — ревелу́ција је ѝспала. [2] Меленци [1]


Изведене речи:

  1. узбуње́ње [1]


Синоними:

  1. узбуркати [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=узбу́нити&oldid=219770”