угаљ

угаљ

угаљ (српски, lat. ugalj)[уреди]

Именица[уреди]

угаљ, м

Облици:

  1. угља [1]
  2. у̏гаљ, у̑гаљ [1]

Значења:

Примери:

  1. У̀ шталу код сви́ња, тѐстери се др́ва, ба̀грени се ва̏де за ложе́ње, није би́ло о̏нда ни у̏гља ку́пи, већ ста̏рај се. Ченеј [1]
  2. У̏гаљ у̏век сто̀ји поред ва̏трӣшта, поред ба́нка, и ми̑ ква̏сӣмо у̏гаљ. Ако ме̏те̄мо су́во, о̀но бр̑зо пла̀мти и ѝзда ка̀ло̄рије. [2] [3] Ковиљ Сремска Митровица Сомбор Итебеј [1]
  3. То̏ је шу̏па за у̑гаљ. Ђала [1]
  4. Маши́на — о̀на што у̑гаљ ло̀жи. Обзир [1]
  5. Обично троши́мо камени у̏гаљ, ми̑ о́вде у Во̀јводини, а и̏на̄че у Бо̏сни, Ср̀- бији, та̏мо ра̑де са др̀веним у̏гљом. Ковиљ [1]
  6. У самој радионици била је обавезно изидана пећ са оџаком и огњиштем, где се ложила ватра за грејање гвожђа, а трошио се ковачки угаљ. [4] Госпођинци [1]


Синоними:

  1. угљен [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 227.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76.
  4. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 45.

Напомене[уреди]