Пређи на садржај

у̏тор

у̏тор

у̏тор (српски, lat. ȕtor)[уреди]

Именица[уреди]

у̏тор, м

Значења:

  1. Урез, узани жлеб на крају ду̏ге у који се углављује дно или поклопац бурета, ведра и сл. [1]

Примери:

  1. Пѝнтер ни́је пѝнтер ако н[е] у̀ме да на̀ме̄сти ваља́но у̏торе; ко код Сте́је што је би́ло, па по̏лак ра̀кије исцу́рило. Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. утуре [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]