у̀нуча̄д
у̀нуча̄д
у̀нуча̄д (српски, lat. ùnučād)[уреди]
Облици:
Примери:
- И̏мам ше̑ст унуча́ди од два̑ си̑на, дво̏је бли̏зана̄ца. Нови Сад [1]
- И̏мам пе̑т унуча́ди и пе̑т пра̏унуча́ди. Ђала [1]
- Два̑ зе̏та и две̏ ће́рке и че̏творо унуча́ди (Т — Ши; Г; НБ. [2] [3] [4] [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 110.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 74.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 128.