То̑ [кожа] ѝде за опшива́че и за у̀кладице, ту̑ ди̏ се са̀стаља. Кад се са̀стави, та̀ко та̑ два̑, о̀во̄ је ко̏жа и о̀во, а о̏нда ту̑ у̏ сре̄ду ѝде то̑, о̏нда то̑ др̀жи чвр̑сто. [1]Ковиљ[2]
↑Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
↑Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
