Та̑ Ма́ра ви̏ше ни̏шта не̑ да до̏би од мѐне. Још у про̏шавску нѐдељу је уза́јмила ту̏цилунг и са̏д ја̑ тре̏ба да та̀ко ѝдем по ку̏ћама и да и̏штем мо̀је, а не̑ да лу̑пам у кастро́лу, ће сва̏ да се о̏бије. Јаша Томић[1]
↑ 1,01,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.