тулај
тулај
тулај (српски, lat. tulaj)[уреди]
Именица[уреди]
тулај, м
Облици:
Примери:
- У предњој соби до сокака налази се „паорска пећ" која се ложи из кухиње кукурузовим „тулајом" или чокањем. [2] [3] Остојићево [1]
- То̏ се ра̑ди после ки̏ше; ако не̑ма ки̏ше, о̏нда мо̑ра на̏сӯво да се по̀дгрне, да се не ѝзврне ту̀лај, да не̏ би мѝшеви и р̀чкови (та̑ зга̀дија) по̀тлачили та̑ј куку̀руз што ро̀ди. [4] [5] [6] Кумане Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Тараш [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 95.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 147.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 140.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 51, 253.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13, 107, 278, 300, 347, 428.