тулац

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

тулац

тулац (српски, lat. tulac)[уреди]

Именица[уреди]

тулац, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. тулца [1]
  2. ту́лац [1]

Значења:

  1. Пљоснати плех са шиљком који се ставља у чашицу на крају осовине точка. [2] Радојево Итебеј[1]
  2. Малоумна особа. [1]

Примери:

  1. То̑ је ту́лац, ко̀ји иде кроз гла̑ву и о̏ндак се до̀лази на̀д тӣм ту́лцом до̀лази то̏п. То̑ је у̀нӯтра о̀ва̄ј ко̀ји ѝде у гла̑ву, куд се то̀чак о̀кре̄ће на осо̀вину. О̏ндак до̀лази ту̑ на осо̀вину и та̑ј то̏п што се и̏сто подма̀зива. [2] Елемир [1]
  2. Ко̑ та̀ко мѐто ту́лац не[к] га би̏де срамо̀та, све̏ се кли̏ма, само што не по̀паду до́ле. На̀шо̄ си здра̏во до̀брог ма̑јстора. [2] Јаша Томић Сремска Каменица Радојево Српска Црња Итебеј Житиште Шурјан Бока Неузина Ботош Конак Маргита Иланџа Чента Вршац Сефкерин Црепаја Долово Панчево Баваниште Ковин Иванда [1]


Синоними:

  1. туљак [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]