ту̀цилук

ту̀цилук

ту̀цилук (српски, lat. tùciluk)[уреди]

Облици:

  1. ту̏цилук [1]

Примери:

  1. Та̑ тво̀ја ма̏ти кад не̏што ма̑не, то̑ је ма̑нуто. Сам на̀шла а̀ван, ал ди̏ је ту̀цилук — то̑ ни бо̑г не̏ зна. Јаша Томић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]