то̏п
то̏п
то̏п (српски, lat. tȍp)[уреди]
Именица[уреди]
то̏п, м
Категорије: вој.деч.кол.
Облици:
Значења:
- Оруђе из кога се пуца у време великих црквених празника. [1]
- Коцкаст комад тврдо замешеног блата са рупом у средини која пуца кад се баци на земљу. [1]
Примери:
- Војни́ци бо̀ду ђу̏бре, тра̑же то̀пове. [2] [3] [4] Мартонош Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ново Милошево Српска Црња [1]
- У̏вече се пу̏ца, пу̏шком јел то̀пом. [1]
- Црквени топови којима се пуца само кад су већи црквени празници. Има их четири: велики, онај до њега, средњи и мали. Топови се набијају сумпором за лако паљење и одозго се набија хартија. Топови се пале кад свештеник чита „достојно”. Ново Милошево [1]
- Када после кише остане на шору блато, деца праве топове па се њима топају. [4] [5] Ковиљ Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Мокрин [1]
Изрази:
- тежак ко ˜ ("имати тешку нарав"). Јасеново [1]
- Глув ко ˜ ("потпуно глув"). Фаркаждин Вршац [1]
- РСБ] [1]
- спавати ко ˜ ("тврдо спавати, спавати дубоким сном"). Сенпетер [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 98.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.