тиквица

тиквица

тиквица (српски, lat. tikvica)[уреди]

Именица[уреди]

тиквица, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. ти̏квице [1]

Значења:

  1. Врста тикве која се недозрела, млада спрема за јело (пуњена, похована и сл.). [1]
  2. Осушен плод посебне врсте тикве који служи као суд из кога се пије ракија. [1]

Примери:

  1. Ти̏квице — ма̏ма је и по̏ховала. Стари Сланкамен [1]
  2. Са́ма се̏јем полага́но: и кромпи̑р, и лу̏ка, и зе̏лена, и арпаџи̏ка, и пасу́ља, и ти̏квице, и бурани̏је. [2] Вршац Суботица Стапар Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ново Милошево [1]
  3. Од ти̏кве то̑ бу̏де ѝзва̄ђено. Ка̏ко ѝзва̄де, не̏ знам, не́ћу да ла̏жем. То̑ ни́сам ра́дила, са̀мо сам затѐкла у свѐкра мо̑г да је би́ла ма̑ла ти̏квица и у де̏де мо̑г, чак пра̀мдедина би́ла је, па ша̏фтфо́сером избѐлежена, ѝша̄рана би́ла. [3] Свилош [1]
  4. Волим да пијем ракију из оне мале тиквице, где не стане више од пола деци. [4] [3] Бегеч Вашица Моровић Сремска Рача Сот Ердевик Мартинци Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Врдник Лединци Шатринци Обреж Прхово Чортановци Голубинци Бољевци Лалић Дероње Ђурђево Руменка [1]
  5. О̑н ме др̀жи на кри́лу и ракѝјају. Ѝмају о̀не ти̏квице од ти̏кве, па ѝзбӯшено, па ракѝјају. [3] Платичево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 88.

Напомене[уреди]