сувачар

сувачар

сувачар (српски, lat. suvačar)[уреди]

Именица[уреди]

сувачар, м

Облици:

  1. су̀вача̄р, су̀вачар [1]

Значења:

  1. Власник суваче; онај који управља сувачом. [2] Чента[1]

Примери:

  1. О̀нај што је на маши́ну — то̏ се ка̑же су̀вача̄р — о̑н про̀пусти који џа̑к, не за̀пӣше та̏мо. [3] [4] [5] Мокрин Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Меленци Перлез Иланџа Иванда [1]
  2. Та̑ј и̏сти су̀вачар на̀врне тај це́ли о̏круг. [6] [7] Фаркаждин Ченеј [1]


Синоними:

  1. сувајџија [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 181.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 110, 115.
  4. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 502, 524.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]