су́дити

су́дити

су́дити (српски, lat. súditi)[уреди]

Глагол[уреди]

су́дити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. су̑дим, судити [1]

Значења:

  1. Разматрати нечију кривицу у судском поступку и доносити пресуду. Ново Милошево[1]
  2. Доносити пресуду сам без судског претреса. [1]

Примери:

  1. И кад се по̀свађу сра̑нке, ко̀мшије, и то̑ сам су́дијо, ми́рио ји — са̀слушам ји. [2] Ново Милошево [1]


Изрази:

  1. Зло рађање, готовосуђење ("лошем почетку следи и лош крај"). [1]
  2. није коме је речено већ коме јесуђено Ново Милошево [1]
  3. нема смрти безсуђена дана ("не може се умрети пре него што је суђено"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 124.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=су́дити&oldid=213490”