стршељ поцвркаш
Изглед
стршељ поцвркаш
стршељ поцвркаш (српски, lat. stršelj pocvrkaš))
[уреди]Именица
[уреди]стршељ поцвркаш, м
Значења:
- Врста птице из рода (лат.) Emberiza Emberizidae Linnaeus[1]
Синоними:
- велика стрнадица [2] [1]
- велика стрнатка [3] [1]
- велики цикуш [2] [1]
- граораст подорожник [4] [1]
- патицверк [5] [1]
- патицврк [2] [1]
- плиска [6] [1]
- почвркаш [2] [1]
- почвркашица [7] [1]
- просарка [8] [1]
- сива стрнадица [9] [1]
- сиви цип [10] [1]
- срнајка [11] [1]
- стрнад [12] [1]
- стрнадица [2] [1]
- стршељ [2] [1]
- стршељ поцвркаш [13] [1]
- стршељ почвркаш [2] [1]
- травајка [14] [1]
- штарсељ [3] [1]
Хипероним:
- подорожник [4] [1]
- срнадица [8] [1]
- срнајка [8] [1]
- стрнад [2] [1]
- стрнадарица [15] [1]
- стрнадица [16] [1]
- стрнајка [8] [1]
- стрнарица [8] [1]
- стрнатка [2] [1]
- стрнашица [15] [1]
- стрњарица [8] [1]
- стршељ [2] [1]
- цикавица [17] [1]
- цикуш [8] [1]
- цикуша [17] [1]
- штрнадак [18] [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ 3,0 3,1 Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
- ↑ 4,0 4,1 Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
- ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
- ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 9, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 66.
- ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
- ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
- ↑ Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
- ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
- ↑ Отмар Рајзер, Извјештај о успјеху орнитолошких путовања у Србији године 1899. и 1900, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. XVI, Сарајево 1904, 125–152.
- ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
- ↑ 15,0 15,1 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
- ↑ Живко Вукасовић, Наравописје. За порабу гимназијалних учионицах у Хрватској и Славонији, Загреб 1850.
- ↑ 17,0 17,1 Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
- ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.