стру̏ка

стру̏ка

стру̏ка (српски, lat. strȕka)[уреди]

Именица[уреди]

стру̏ка, ж

Категорије: кол.


Облици:

  1. струка, стру̏ке [1]

Значења:

  1. Један од упредених или уплетених делова нечега; нит. [1]
  2. Водоравна пречка на лотрама. [2] [3] Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Гибарац Сот Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Врдник Јарак Хртковци Јазак Платичево Грабовци Сремска Каменица Огар Крушедол Марадик Прхово Бешка Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Сурчин Батајница Белегиш Сомбор Мол Стапар Бачки Брестовац Кула Турија Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Чуруг Змајево Вајска Силбаш Госпођинци Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Шајкаш Гардиновци Тител Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Башаид Меленци Елемир Ботош Маргита Велико Средиште Баваниште[1]
  3. Доње водоравно дрво на лотри. [2] Врдник Бешка Голубинци Мол Кула Бачко Градиште Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Алибунар[1]
  4. Средња водоравна пречка на лотрама. [1]
  5. Горње водоравно дрво на лотри. [2] [3] Сремска Митровица Кленак Врдник Платичево Бешка Голубинци Војка Батајница Сомбор Мол Кула Лалић Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Руменка Бачка Паланка Шајкаш Тител Радојево Башаид Меленци Маргита Велико Средиште Баваниште[1]
  6. Исто. [2] [3] Војка Сомбор Лалић Турија Дероње Бачка Паланка Тител Радојево Башаид Меленци Баваниште[1]
  7. Водоравна пречка на шарагама. [2] Бешка Војка Сомбор Сивац Бачки Брестовац Кула Бачко Градиште Лалић Чуруг Дероње Деспотово Змајево Силбаш Каћ Бачка Паланка Шајкаш Гардиновци Српски Крстур Мокрин Падеј Иђош Кикинда Меленци Велико Средиште[1]
  8. Попречни део ама у виду ширег каиша на леђима коња. [2] Баваниште[1]
  9. Правац кретања, пут; сокак. Стапар[1]

Примери:

  1. Све̏је́дно, ка̏ко ко̏ о̏ће пре́де та̏ње, де̏бље, ка̏ко о̏ће, о̏нда саста̏ви о[д] две̑ стру̏ке. Избиште Мол Каћ [1]
  2. Ко је му̏шки — та̑ј то̑ до̏бије, а же̏нске — ко̀ла̄ч уплѐтен у три̑ стру̏ке. Мартонош [1]
  3. Мо̑ј о̀рта̄к у̏зме гри̏ву па ле̑по оплѐте о[д] три̑ стру̏ке. [4] Падеј [1]
  4. Ћилими и поњаве или чаршави обично су састављени од две „поле" или „струке". [5] [1]
  5. О̏нда се то̏ на̀прави ко̀ма̄рник. То̏ се две̑ стру̏ке са̀ставе. Сомбор [1]
  6. Што је ви̏ше ѝмо стру̑ка, би̏ч је би̏о бо̏љи. [2] [6] Батајница Сот Белегиш Ботош [1]
  7. Од бесквасног теста праве се још и „листићи" (мавиши) од девет „струка" (обгица) премазаних израјбованом машћу, па послаганих једна на другу. [7] [1]


Изрази:

  1. ѝз онестру̏ке ("оном страном улице"). Стапар [1]
  2. Ићи ну ("ићи тротоаром"; "Ѝде̄ ну"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 532.
  5. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  7. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.

Напомене[уреди]