стра

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

стра

стра (српски, lat. stra)[уреди]

Именица[уреди]

стра, м

Значења:

  1. Осећање узнемирености, бојазни од какве опасности. [1]

Примери:

  1. Уватио ме стра па не смем жив да се учиним, да ме не чују ; ж. [2] [3] [4] [5] Јасеново Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Башаид Јаша Томић Фаркаждин Сакуле Вршац Варјаш Ченеј [1]
  2. Ноге ми се одсекле од стра. [6] [7] Јасеново Ново Милошево Итебеј [1]
  3. Уватила ме нека стра. [1]
  4. У̀шла стра̑ у њѐга. [7] Српска Црња [1]
  5. Пла̏ко је ча Пе́ра, др̏хтао је од стра̑ и тѐрета. Итебеј [1]
  6. Кад ја̏ ѝдем, а ср̏це ми у пе́ту о̀тишло, др̏кћем од стра̑. Томашевац [1]


Синоними:

  1. страва [1]



Изрази:

  1. Умрети од ˜ ("веома се уплашити"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 157.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 276, 338, 339.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 38, 107.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 339.
  7. 7,0 7,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 38.

Напомене[уреди]