стојећки
стојећки
стојећки (српски, lat. stojećki)[уреди]
Прилог[уреди]
стојећки, прил.
Значења:
- У стојећем, усправном ставу. [1]
Примери:
- Ја̏ сам је̏ла стојѐћки. Обзир [1]
- Волели су се и стојећки и лежећки. Ковиљ [1]
- О̀на стојѐћки је̑. [2] [3] [4] Зрењанин Сомбор Госпођинци Бегеч Падеј Ново Милошево Башаид Варјаш [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 51, 140, 193.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 176, 177.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.