стина
стина
стина (српски, lat. stina)[уреди]
Именица[уреди]
стина, ж
Облици:
Примери:
- За место где се овце музу чује се назив „стина", и то највише у Кикинди од старијих чобана. [2] Кикинда [1]
- Стина је место где се музу овце. [3] Јарковац [1]
- Сти́на је то̑ ди се му́зе. [4] Кикинда [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 86.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 93.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.